НАУКА, ПОСТМОДЕРНА И ТЕХНОЛОГИЈЕ СЕЛФА: ГАСТОН БАШЛАР – МАТЕМАТИЧКА ИМАГИНАЦИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ ПРИРОДЕ

Name: НАУКА, ПОСТМОДЕРНА И ТЕХНОЛОГИЈЕ СЕЛФА: ГАСТОН БАШЛАР – МАТЕМАТИЧКА ИМАГИНАЦИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ ПРИРОДЕ
Start: 2025-04-08T19:00:00+02:00
End: 2025-04-08T20:30:00+02:00
Location: Dom omladine Beograda

Schedule

Tue Apr 08 2025 at 07:00 pm to 08:30 pm

UTC+02:00

Location

Dom omladine Beograda | Belgrade, SR

Говоре: Сања Васић, трандисциплинарна уметница и Кристина Кљајић, докторанткиња српске књижевности
Модерација: проф. др филозофије Нада Благојевић Ристић, председник удружења „Философски вртови“
Много пута су филозофи природе, математичари и градитељи света показали изузетан осећај и потенцијал за живе елементе човекове природне духовности. Однос према природи данас прераста у злокобни технолошко-информациони експеримент над људским телом и психом. Гастон Башлар, француски филозоф (1884-1962), кроз “постмодерну критику модерности”, се враћа првим импулсима човекове духовности, феноменима чулности: ватре, воде, ваздуха, земље, тј. темама предсократских философа. И тако се сврстава у постмодерне ауторе феноменолошке оријентације Едмунда Хусерла, Мориса Мерло-Понтија, Мартина Хајдегера. Реалност је оно што манифестујемо кроз себе саме, кроз наше отпоре љубави, фасцинације и ониричке кодове, тј. четири елемента космичког и интимног искуства, простора и времена, кроз које обитавамо у свакодневици.
Сања Васић поседује Мастер са истраживачког смера визуелних уметности CCC (Critical Curatorial Cybermedia), са факултета HEAD – Genève, а претходне студије је завршила на Факултету примењених уметности у Београду. Била је учесница бројних догађаја у земљи и иностранству, учесница два Art Weekend Belgrade догађаја (2024 и 2021 у Хотелу Београд), и МАР – Митровичке уметничке резиденције, а поред тога има искуства и у сарадњама, попут ко-ауторског пројекта серије читања поезије “We want you here, and it’s out of love.” у независном позоришту TU (Théâtre de l’usine) у Женеви. Од 2024. године ја чланица УЛУС-а у секцији Проширених медија.
Кристина Кљајић је докторанткиња српске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Бави се студијама инвалидности и студијама рода, као и теоријама културе. Излагала је на научном скупу Humanities and Social Sciences на Универзитету у Љубљани, учествовала на МАР – Митровачкој уметничкој резиденцији као и Art Weekend Belgrade уметничкој резиденцији у Београду, на којима се бавила разумевањем и доживљајем простора у контексту башларовске куће бића и феминистичких теорија.
Кристина Кљајић ће говорити о феномену поетске маште, о Башларовој идеју куће као творнице слика, о градовима који осујећују поетско сањарење, о поетици сањарије, и фенименологији примарних материја (води, ваздуху и земљи) о којима Башлар пише. Идеја је и да се његовој филозофији приступи из угла теорија културе, те и да се феномени друштвених мрежа читају у контексту Офелијиног и других конмплекса и којима пише Башлар. Сања Васић ће говорити о башларовској идеји поларизованиј простора у контексту визиелне и поетске уметности.
О ЦИКЛУСУ „ТРИБИНА НАУКА, ПОСТМОДЕРНА И ТЕХНОЛОГИЈЕ СЕЛФА“
Неприкосновени вековни ауторитет природних наука био је узор метода истраживања, одређивања шта има смисла сматрати знањем као и мерити степен цивилизованости једне културе. Ни Кант није одолео тој замци. Друштвене науке, култура, књижевност су лутале са својим увидима, не схватајући шта је заправо човекова природа. Са променом парадигми у природним наукама коју је покренуо амерички физичар и филозоф Томас Кун појављују се, под утицајем права на слободу, тзв. технологизоване науке, статистички обрађене, дигитализоване. Интересантно је да је књижевни покрет 20. века, први довео у сумњу наративе постојеће рационалности и сврставање у Прокрустову постељу животног искуства. Човек више није ни природно биће, ни божанска икона. Све што није смештено у поредак сматра се ирационалним, лажним, патолошким. Идеја реда у нереду почиње да привлачи пажњу и да подстиче нове наративе. Значај језика је у првом плану јер свака парадигма има свој сопствени језик. Чини се ипак да Томас Кун није довео своје идеје до конкретне артикулације због чега су тзв. научне парадигме кренуле у многим пожељним и непожељним правцима.